Ne dozvolite da vas starost pita gde vam je bila hrabrost!

U životima našim postoje oni trenuci zbog kojih želimo umreti istog trena kada ih se ponovo setimo pre sna, dok ležimo na krevetu u mraku gledajući u plafon. Obično u tom trenu takvo loše sećanje povlači drugo koje je često još gore, a onda poželimo da umremo dva puta. Da li je moralo tako biti pitanje je koje se uporedo prepliće sa nadolazećim sećanjima koja nas razbude do te mere da satima kasnije ne možemo zaspati.

Ali znate li one trenutke kada sednete sami za sto i osetite se najusamljenijom osobom na svetu jer niko u tom trenu nije oko vas? Tada sa zrakom sunca dođe onaj slatki osećaj nedostajanja. Setite se svih vaših ludosti učinjenih sa prijateljima, svih tih slatkih stvari koje se pamte do izdahnuća. Takvi osećaji u nas naviru u onom delu dana kada se sunce polako sprema da nas napusti i svojim umornim i slabim zracima nam donosi miris sa sećanjem na sve lepe stvari koje smo doživeli sa našim prijateljima. Nakon toga sledi onaj osmeh zadovoljstva, osmeh koji nam dokazuje da je sve to vredelo i da naš život ima smisla, ima priču. Obično tada poželim zagrliti sve svoje prijatelje koji su daleko, daleko od mene. Gadna je stvar kad ti neko nedostaje, ali u isto vreme je i dokaz koliko ti ta osoba znači.

Budite hrabri i radite lude stvari sa vašim prijateljima jer to je nešto najlepše što čovek može doživeti i za šta i vredi živeti. Što više takvih uspomena ostvarite, lepši i srećniji će vaš život biti kasnije, zato što je život satkan od uspomena. Sutra kad ih vidite zagrlite ih i recite im koliko ih volite.

Živi svaki dan kao da ti je poslednji. Jednom češ biti u pravu.

Nedodirljiv

  1. samoluda23 reblogged this from nedodirljiv
  2. smilelovesmilelove reblogged this from nedodirljiv
  3. vetera reblogged this from nedodirljiv
  4. alohameansfamily reblogged this from nedodirljiv
  5. maryfromwonderland90 reblogged this from nedodirljiv
  6. rittotto reblogged this from nedodirljiv
  7. nedodirljiv posted this